ZASTAVA “RUDNIČANKA”

U avgustu 1872. godine proglašeno je punoletstvo kneza Milana Obrenovića. Time se knez oslobodio tutorstva namesnika.

Knez je tom prilikom, pored čestitki koje su mu uputili institucije i pojedinci iz cele zemlje, dobio je i poklone. Na izradi i umetničkom ob likovanju tih poklona bili su angažovani poznati slikari i drugi umetnici.

Rudnička i loznička opština prednjačile su u poklonima. Njihovi deputati doneli su dve velelepne zastave, čiji je nacrt uradio tada veoma traženi slikar Nikola Marković.

Barjak rudnički “Rudničanka”, kako je dobio ime u Vojnom muzeju, ima sve elemente vojnih zastava koje su darivane vojsci. Budući da je prigodno pravljen, barjak je nešto većih dimenzija od uobičajenih. Slika drugog ustanka i naznačene godine i natpisi treba da podsete na borbu slavnih predaka i istaknu oslobodilačku misiju Srbije.

Zastava je trobojna od čiste svile. S lica, umesto grba u medaljonu je slikana scena dogovora o dizanju drugog ustanka. Knez Miloš je predstavljen kao mlad čovek, u turskom odelu, sa čalmom na glavi, sabljom o pasu i kuburama. U desnoj ruci drži trobojni barjak, sa krstom na vrhu koplja. Oko njega stoje ratnici, takođe, u turskim odelima, svaki sa oružjem o pasu i puškom u jednoj ruci. Drugu ruku podigli su u znak saglasnosti sa vođom. Pored Miloša naslikan je i sveštenik, i on a podignutom rukom. U pozadini je čuveni hrast pod kojim je, po tradiciji, održan skup u Takovu. Nazire se i kube crkve. Boja neba je u blagim tonovima i uokviruje taj idilični ambijent, rađen, inače jakim bojama. Na slici je jedva vidljiv natpis: Osveš,ena na Preobraženie 6 Avgusta 1872.

Oko slike, maslinova i hrastova grana, kao delovi srpskog grba, završavaju se mašnom, bez krune. Grane i natpisi oko slike rađen i su bogato, zlatovezom. Evo mene, a eto vama rata s Turcima, poklič je iznad slike koji se pripisuje knezu Milošu; ispod istog pokliča izvezeno je: Za slavu. Natpis pod slikom glasi: I slobodu srpsku. Grane su “obavijene trakama” sa imenima pokrajina: Banat, Bačka, Horvatska, Slavonija, Zeta, Crna Gora, Srem, Dalmacija, Star. Srbija, Hercegovina, Bosna, Srbija. U dva ugla se stilizovana zlatovezom urađena grana sa krinom i natpisima: Takovo i 1815.

Druga strana zastave ima, u medaljonu, slikanu ikonu Prvozvanog Andreja. Svetac je, po ikonografiji, predstavljen u prirodi, s koso položenim “Andrejinim krstom” Iza leđa i zlatnim oreolom oko glave. Odežda mu je zelena, a crvena hlamida prebačena preko ramena.

Natpis vezen zlatom: Za slobodu i ispod ikone: I slobodu srpsku. U dva ugla ponovljen je motiv krina, stavljen je natpis Beograd i 1852 (godina ponovnog dolaska Obrenovića na vlast).

Zastava je optočena trakom, resama od srme i ukrasima od šljokica. Na četiri mesta ima oštećenja od vatre. Na originalno trobojno koplje pričvršćena je mesinganim ekserima.

Dve trake crvena i plava, spojene su belom u vidu mašne. Na jednoj stran tih traka ponovljen je vezom motiv hrastove i maslinove grane. Natpis na crvenoj traci glasi: Narod okruga rudničkog; na plavoj: Predaje knjazu Milanu i na beloj: 10 Avgust 1872. Na vrh koplja pričvršćena su i dva gajtana od srme sa kićankama.

Zastava deluje impresivno i svakako je, jedan je od lepših predmeta umetničkog zanatstva i oblikovanja u Srba XIX veka koji su sačuvani. Dimenzije su 170 h 140 cm, trake 125 h 13 cm, koplje 200 cm. Zastava se čuva u Vojnom muzeju na Kalemegdanu (inv. br. 3865)

(Dragana Samardžić „Vojne zastave Srba do 1918“, Vojni muzej, Beograd, 1983. godine).

„Odmah po završetku gradnje crkva, Svete Trojice dobila je ikonostas, rad poznatog slikara XIX veka Nikole Markovića. Rođen u Požarevcu 1843. godine, prve slikarske pouke dobio je od svog oca Milije. Svoje slikarsko obrazovanje nastavlja kod Steve Todorovića, jednog od najuglednijih ljudi u umetničkom životu Srbije u drugoj polovini XIX veka. Već 1870. godine postaje redovni član Srpskog učenog društva. Naslikao je 25 ikonostasa. Gornjomilanovački ikonostas spada među prva samostalna dela Nikole Markovića, datiran u 1863. godinu“

(Ana Balović, Aleksandar Marušić, „Izložba u čast 150 godina podizanja crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu“, Muzej Rudničko-takovskog kraja, Crkva Svete Trojice, Gornji Milanovac, 2012.)

Ovaj ikonostas je za vreme nacističkog bombardovanja pretrpeo velika oštećenja, sačuvani su samo delovi.

Ali je sačuvana zastava „Rudničanka“ za čiju izradu je zaslužan upravo Nikola Marković.

Udruženje „Rudnički vidici“ je po odobrenju Vojnog muzeja i uz saglasnost Kulturnog centrta „Mija Aleksić“, izradilo repliku zastave. Reprodukcije slika je tehnikom ulja na platnu naslikao Ljubiša Stanković, šivenje i spajanje delova zastave, rudničanke Dragana Abramović i Gorica Stanković a izradu zastave i zlatovez kolektiv „DAM 93“ na čelu sa Draganom Marjanović i Aleksandrom Stojanovićem.

Zastava je na otvaranju 6. „Trojičke likovne kolonije“, predata gradu sa amanetom da se čuva u ulaznom holu zgrade „Starog suda“ da bi je svi milanovčani i gosti mogli videti.

GM PRESS/Predsednik UO Ljubiša Stanković