Preobraženje Gospodnje je jedan je od velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, zorom počinju da se preobražavaju i gora i voda, i to najavljujuje skoru jesen.
Po hrišćanskom učenju, Preobraženje je trenutak kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija.
Danas se prema verovanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Grožđe se deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum. Danas, prema verovanju, ne treba spavati ni plakati, jer se tako privlače negativna osećanja tokom cele godine.
Stari običaj je da se na Preobraženje beru lešnici koji se kasnije koriste kao prirodni lek, a devojke i žene danas treba da započnu neki posao kako bi im u narednom periodu sve išlo od ruke.
Na preobraženje se održava tradicionalni seoski vašar u Majdanu.
foto/Gm Press
GM PRESS
