Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležen i u Gornjem Milanovcu

Polaganjem venaca na spomenik vojvode Živojina Mišića, u Gornjem Milanovcu, obeležena je 106. godišnjica proboja Solunskog fronta i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Vence su položili Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac, predstavnici Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i predstavnici Vojske Srbije.

–Danas, 15. septembra kada slavimo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, treba da se setimo razloga zbog čega je baš ovaj datum izabran za proslavu tako velikog i značajnog dana. Petnaestog septembra 1918.godine, probijen je Solunski front, kada je Srpski narod pokazao svoje jedinstvo i težeći za slobodom uspeo da napravi podvig koji je bio ravan nemogućem. Danas, u ovim okolnostima, preko nam je neophodno jedinstvo, neophodno je da ponovo svi Srbi, ma gde živeli dišu jednim plućima, kako bismo mogli sve ove stvari koje se dešavaju u svetu, lakše da prebrodimo – rekao je Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac, čestitavši svim građanima Srbije, Republike Srpske i svim Srbima ma gde da žive današnji praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

O simbolici današnjeg praznika govorio je istoričar Aleksandar Marušić.

–Mi pre svega slavimo svoje vladare, slavimo svoje vojskovođe, ali na prvom mestu moram da kažem da je tu veliku borbu u svakom smislu, ne samo vojničku, nego kulturnu, prosvetnu, privrednu, na svojim plećima izneo običan srpski čovek, srpski narod, srpski seljak, zajedno sa svojom porodicom, svojim bračnim drugom. Bez njih ničega ne bi bilo, mi danas ne bi imali šta da slavimo, bez tih junačkih dela mi ne bi imali državu. Zbog toga smo im jako zahvalni. Kratko ću podsetiti da je na današnji dan pre 106 godina, nakon jedne artiljerijske pripreme u pet faza, pokrenuto probijanje linije Solunskog fronta koja je postavljena u avgustu mesecu 1916.godine. Dve godine srpska vojska je bila u jednoj stagnaciji, u međuvremenu oslobođen je grad Bitolj, pomerena je linija fronta za 40 kilometara, da bi konačno osvajanjem tog Dobrog polja, osvajanjem nekoliko starateških tačaka, probijen Solunski front. Vojnici koji su oslobađali bili su pripadnici Desetog pešadijskog puka – Takovskog, dakle ponovo ljudi sa ovih prostora. U genima nam je, ne samo da budemo državotvorni, već i da budemo hrabri ljudi. Veoma brzo, za nekih 40 do 50 dana oslobođena je čitava Kraljevina Srbije – izneo je Aleksandar Marušić, istoričar.

Probojem Solunskog fronta ostvarena je ključna promena u ratnim prilikama Prvog svetskog rata. Time je započeo slom Centralnih sila, odnosno snaga Nemačke, Austrougarske, i drugih kao Bugarske i Turske, što će dovesti do okončanja Prvog svetskog rata, najvećeg i najrazornijeg koji je svet do tada video. Brzo napredovanje Srba pošto je front probijen, prinudilo je na kapitulaciju prvo Bugarsku, potom i Austrougarsku, da bi kapitulacijom Nemačke Svetski rat bio okončan. Srpska vojska je tada po oslobođenju prostora Kraljevine Srbije, oslobodila i prostore nastanjene Srbima dotadašnje Austrougarske, kao i druge južnoslovenske narode, što je rezultiralo stvaranjem zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je 1929. preimenovana u Kraljevina Jugoslavija. Ne samo da su Srbi iznenađujućim probojem fronta i neočekivanim prodorom na sever zapravo odlučili Svetski rat, nego su ostvarili i konačno ujedinjenje, čemu su vekovima težile generacije predaka. Bio je to jedan najvećih uspeha u istoriji Srba.

Ovaj praznik nas podseća koliko je važno očuvanje nacionalnog identiteta i ujedinjenje u stremljenju za opšte dobro jednog naroda. Ponos svih nas.

GM PRESS